Po­vo­dom hri­šćan­skog pra­zni­ka Ma­le Go­spo­ji­ne ju­če je u ma­na­sti­ru Ko­si­je­re­vo, po­sve­će­nom Ro­đe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, odr­žan sa­bor brat­sta­va ko­ja po­ti­ču sa pod­ruč­ja Oput­ne Ru­di­ne i ba­njan­skog kra­ja. Na­kon Mi­lja­ni­ća, To­ma­še­vi­ća, Ba­ćo­vi­ća, Lu­či­ća, Bje­li­ca, Še­ka­ri­ća i Mi­lo­vi­ća, do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sla­vlja, na kom se oku­pi­lo ne­ko­li­ko hi­lja­da zva­ni­ca, bi­lo je brat­stvo Đur­ko­vić, či­ji se bra­stve­nik Lu­ka Đur­ko­vić pro­šle go­di­ne oba­ve­zao da će sa­bra­ti vjer­ni­ke. On je dio slav­skog ko­la­ča pre­dao je­ro­mo­na­hu Ar­se­ni­ju, igu­ma­nu ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo, ko­ji će na­re­de­ne go­di­ne or­ga­ni­zo­va­ti sla­vlje sa na­dom da će brat­stve­ni­ci i pre­o­sta­la 82 brat­stva ko­ja su za­stu­plje­na u ba­njan­sko-ru­din­skom kra­ju na­sta­vi­ti za­po­če­tu tra­di­ci­ju.
Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je vla­di­ka bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke i za­hum­sko-her­ce­go­vač­ke, a tom pri­li­kom oba­vljen je i pri­čest i pre­sje­če­na je slav­ska po­ga­ča. Li­ti­ja, pred­vo­đe­na broj­nim sve­šten­stvom, pro­še­ta­la je oko hra­ma.
Slu­že­ći Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju vla­di­ka bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da je ve­li­ka ra­dost što se vjer­ni na­rod sa­bi­ra na pra­znik Ma­le Go­spo­ji­ne.
– Ve­li­ka je mi­lost bo­ži­ja što je ovaj sve­ti hram sa­ču­van od po­to­pa. To je ve­li­ka bo­ži­ja mi­lost, bo­ži­je pro­mi­šlja­nje, a po­seb­no mi­lost Pre­sve­te Dje­ve Bo­go­ro­di­ce, ko­joj je ova sve­ti­nja po­sve­će­na. A, da je to ta­ko, vi­di se i po ovim div­nim sa­bo­ri­ma u ma­na­stiu Ko­si­je­re­vu, ko­ji su se ob­no­vi­li. Ti sa­bo­ri su za­pra­vo sa­mo na­sta­vak onog sa­bo­ro­va­nja ko­je je ov­dje u do­li­ni Ne­re­tve, oko ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­va, za­po­če­to još u do­ba Ne­ma­nji­ća. I taj kon­ti­nu­i­tet od vi­še vje­ko­va, hva­la Bo­gu, ni­je pre­ki­nut. S ob­zi­rom na sve te­ško­će ko­je je naš na­rod tr­pio, pra­vo je ču­do bo­ži­je što je ma­na­stir sa­ču­van i što se ovaj sve­ti sa­bor odr­žao. Ka­ko da se ne odr­ži ka­da su mo­li­tve ko­si­je­rev­skih mo­na­ha ovu sve­ti­nju utvr­di­le, su­ze na­rod­ne je opra­le, umi­le i osvi­je­tli­le, a vje­ra ju je za­gri­ja­la. Dra­ga bra­ćo i se­stre, ovaj sa­bor sve­ti, da­nas je isto ta­ko svi­je­tao, ve­li­ki, di­van i ve­li­čan­stven kao u pr­va vre­me­na. Ovaj sa­bor je sli­čan ono­me sa­bo­ru ka­da su do­ne­se­ne mo­šti sve­to­ga oca na­še­ga Ar­se­ni­ja, na­sled­ni­ka Sve­to­ga Sa­ve, pa se sa­brao cio na­rod pra­vo­slav­ni iz Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne, a sta­ri svje­do­ci su go­vo­ri­li da po­sli­je Ko­so­va ni­je bi­lo ta­kve sla­ve. I da­nas se mi ta­ko osje­ća­mo ov­dje u ovoj div­noj sve­ti­nji ko­ja ima bla­go­slov maj­ke bo­ži­je i Sve­tih Ar­se­ni­ja i Sa­ve. Sa­bi­ra­mo se sa svih stra­na u sla­vu bo­ži­ju da se Bo­gu po­mo­li­mo. I to je ono što nam tre­ba – da se ov­dje sa­be­re­mo, Bo­gu po­mo­li­mo, sa Hri­stom sje­di­ni­mo i ne­be­sko­ga hlje­ba na­hra­ni­mo, a svo­je du­še i sr­ca ople­me­ni­mo i ob­no­vi­mo, a za­jed­ni­štvo na­še na­rod­no utvr­di­mo – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka je za­bla­go­da­rio brat­stvu Đur­ko­vi­ća ko­je se po­tru­di­lo da or­ga­ni­zu­je sa­bor ka­ko do­li­ku­je i po­ru­čio da u do­mo­vi­ma tre­ba da nam vla­da­ju lju­bav, sre­ća, za­do­volj­stvo i da nam mi­ri­še ta­mjan.
Po­zdra­vlja­ju­ći brat­stve­ni­ke, Lu­ka Đur­ko­vić je is­ta­kao da mu je sr­ce pu­no ka­da vi­di bra­ću oku­plje­nu oko sve­ti­nje. Je­ro­mo­nah Ar­se­ni­je je is­ta­kao da je for­mal­no pre­u­zeo dio slav­skog ko­la­ča, te da po­zna­va­ju­ći na­rod to­ga kra­ja, uvje­ren je da će se ne­ko ja­vi­ti i oba­ve­za­ti se da bu­de do­ma­ćin sla­vlja na­red­ne go­di­ne.
Be­sje­du o ma­na­sti­ru Ko­si­je­re­vu u ime brat­stva odr­žao je Bla­žo Đur­ko­vić, is­ti­ču­ći da su se oku­pi­li na sve­tom mje­stu u sjen­ci ve­li­čan­stve­ne la­vre, ko­ja ih oku­plja već se­dam vje­ko­va, kao što bri­žni ro­di­telj oku­plja svo­ju dje­cu da ih utvr­di u slo­zi i lju­ba­vi, da im du­še okri­je­pi na­dom i vo­ljom da lak­še pre­bro­de te­ško­će i is­ku­še­nja var­lji­vog ovo­ze­malj­skog ži­vo­ta.
– Ma­na­stir Ko­si­je­re­vo je ti­pi­čan re­pre­zent jed­nog vre­me­na, ka­da su i cr­kva i dr­ža­va bi­li na vr­hun­cu sla­ve i mo­ći. U tom zlat­nom do­bu Ne­ma­nji­ća, sve­te na­še sve­to­sav­ske cr­kve ši­rom srp­skih ze­ma­lja ni­ca­le su po­put Ko­si­je­re­va. Sva­kom bo­ži­jem na­ro­du Bog da­je mje­sto na ko­me mu ot­kri­va svo­je li­ce i na ko­me ga hra­ni svo­jom vječ­nom hra­nom i uto­lju­je žeđ svo­jom vo­dom ži­vo­ta. Smje­šten na raz­me­đu ci­vi­li­za­ci­ja, u pod­nož­ju cr­ve­ne sti­je­ne, okru­žen mi­ljo­ka­zi­ma, steć­ci­ma, za­klo­njen od hlad­nih vje­tro­va, po­kraj sa­me, ti­he i hlad­ne Tre­bi­šnji­ce, ovaj dra­gulj je bio sa­mo blje­šta­vi od­sjaj sa­vr­še­ne i ri­jet­ke pri­rod­ne lje­po­te. Bio je i ostao naj­ljep­ša sli­ka i vi­deo-za­pis u oči­ma svo­jih gra­di­te­lja, ali i vr­lih pre­da­ka i do da­na da­na­šnjem sva­kog vje­ru­ju­ćeg i do­bro­na­mjer­nog ho­do­ča­sni­ka – ka­zao je iz­me­đu osta­log Đur­ko­vić.
Prof. dr Živ­ko Đur­ko­vić, go­vo­re­ći o isto­ri­ja­tu po­ro­di­ce Đur­ko­vić, jed­nog od osam kle­nač­kih banj­skih brat­sta­va, na­gla­sio je da mu je sr­ce pu­no što su se baš na svi­je­tli pra­znik oku­pi­li kraj naj­u­zvi­še­ni­je, naj­traj­ni­je, naj­du­go­vječ­ni­je, naj­zna­čaj­ni­je i naj­sve­ti­je gra­đe­vi­ne u cje­lo­kup­noj isto­ri­ji Ba­nja­na, da pra­znik pro­ve­du u ra­do­sti i za­do­volj­stvu.
U ime do­ma­ći­na vjer­ni­ke je po­zdra­vio i Mi­loš Đur­ko­vić na­gla­siv­ši da ih je oku­pi­la ve­li­ka vje­ra u Bo­ga.
U kul­tur­no-umjet­nič­kom pro­gra­mu uče­stvo­va­li su KUD „Pi­va” iz Plu­ži­na, „Zo­ra Her­ce­go­vi­ne” iz Bi­le­će, Et­no-gru­pa „Va­si­li­se” iz Bi­le­će, Pje­vač­ka mu­ška gru­pa „Te­šan Po­dru­go­vić” iz Gac­ka, poj­ci iz knji­žev­nog klu­ba „Osvit” iz Bi­le­će , di­plar Ko­sta Ra­do­vić, na­rod­ni gu­sla­ri i vi­še­stru­ki šam­pi­o­ni Đor­đi­je – Đo­ko Ko­pri­vi­ca i Ste­van – Mi­šo Po­po­vić, hu­mo­ri­sta i glu­mac Ve­li­zar – Ve­jo Ka­sa­li­ca, kao i estrad­ni umjet­nik Zo­ran Džik­nić Dži­le. Vo­di­telj pro­gra­ma bio je Mi­li­vo­je Be­štić.
L.N.


He­ro­ji Ru­si­je uve­li­ča­li sla­vlje

Sa­bra­nju su pri­su­stvo­va­li go­sti iz Ru­si­je pu­kov­nik Igor Ev­ge­nje­vič Ta­rel­kin, he­roj Ru­si­je, ge­ne­ral ko­ji vo­di Udru­že­nje he­ro­ja So­vjet­skog Sa­ve­za Alek­san­dar Pe­tro­vič So­lu­ja­nov, pi­lot ko­smo­na­ut Ev­ge­ni­je Ta­rel­kin, ta­ko­đe he­roj Ru­si­je, pu­kov­nik Vla­di­mir Alek­san­do­vič Ar­se­nov, kao i Alek­sej Vo­ro­nov, pred­stav­nik ru­skog ko­le­dža kul­tu­re, pred­vo­đe­ni pred­sjed­ni­kom De­mo­krat­ske stran­ke je­din­stva Ne­boj­šom Ju­ško­vi­ćem.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao i to da je po­seb­na ra­dost to što su sa­bor po­sje­ti­li go­sti iz Ru­si­je, he­ro­ji, ofi­ci­ri i ugled­ni lju­di sa ve­li­kim du­žno­sti­ma i za­slu­ga­ma u svo­joj otadž­bi­ni, ali i kul­tur­ni po­sle­ni­ci, jer u jed­noj ozbilj­noj dr­ža­vi nje­gu­ju se i voj­ska i kul­tu­ra pod­jed­na­ko, iako smo se mi kao na­rod, ka­ko je po­ja­snio „na­ža­lost od tog ide­a­la uda­lji­li mno­go”.
– Na­ši dra­gi go­sti, do­ni­je­li su nam lju­bav brat­skog na­ro­da, ru­ske dr­ža­ve i cr­kve. Ne­ma ov­dje ni­ka­kve po­li­ti­ke, ali mi ne bi­smo ima­li ni­šta pro­tiv i da ima. Ali, ovo je ne­što ve­će od po­li­ti­ke. U pi­ta­nju je brat­ska lju­bav. A, mi tre­ba da se pod­sje­ti­mo, da smo vje­či­to bi­li ve­za­ni za tu ve­li­ku slo­ven­sku, car­sku ze­mlju i da smo bi­li po­no­sni, što su se ve­li­ki Her­ce­gov­ci i Sr­bi uklju­či­va­li u ru­sku slu­žbu, još od vre­me­na Pe­tra Ve­li­ko­ga, pa se po­no­si­mo sa gro­fom Sa­vom Vla­di­sla­vi­ćem, ko­ji je bio mi­ni­star u nje­go­vo vri­je­me, po­ru­čio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Če­sti­ta­ju­ći pra­znik oku­plje­nim vjer­ni­ci­ma, ge­ne­ral Alek­san­dar Pe­tro­vič So­lu­ja­nov, je na­gla­sio da je pri­je tri­de­set go­di­na bio u po­sje­ti sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, te da je imao sre­ću da se ta­da upo­zna sa Pa­tri­jar­hom Pa­vlom.
– To je isto­ri­ja. Mi smo brat­ski na­rod. Do­zvo­li­te mi da vam če­sti­tam ovaj ve­li­ki pra­znik, ka­zao je So­lu­ja­nov.